Smanjenje emisija CO2 kompanija je deo rešenja problema klimatskih promena, sa neutralnošću ugljenika kao dugoročnim ciljem. Na taj način se smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, tj. lakše je ispuniti obaveze preuzete međunarodnim sporazumima i postići klimatsku neutralnost u Evropi do 2050. godine. Kao prelazno rešenje Evropska komisija je donela CBAM uredbu, provedbenu CBAM uredbu i definisala formu za dostavljanje podataka o emisijama CO2 u CBAM registar.
Emisije CO2 se izračunavaju ili procenjuju korišćenjem podataka o aktivnosti (kao što je količina goriva koje se koristi) i korišćenjem relevantnih faktora emisije i konverzije (npr. kalorijske vrednosti). Ovi faktori omogućavaju kompanijama da izračunaju emisije CO2 iz niza aktivnosti, uključujući korišćenje energije, odlaganje i reciklažu otpada i transportne aktivnosti koje su u vezi sa proizvodnjom.
Izračunavanje emisija CO2 se klasifikuju u tri kategorije:
- Direktne emisije CO2: emisije CO2 koje su nastale proizvodnjom predmetnog proizvoda pod kontrolom kompanije,
- Indirektne emisije CO2: emisije iz proizvodnje kupljene energije koju koristi kompanija (struja, toplota ili para),
- Ostale indirektne emisije CO2: emisije iz poslovnih putovanja zaposlenih, transport proizvoda i materijala, otpad koji stvara organizacija, itd
Emisije CO2 su definisane kao emisije Scope 1, Scope 2 i Scope 3.
Emisije prijavljene u Scope 1 su:
- Direktne emisije iz stacionarnih izvora energije
- Direktne emisije iz mobilnih izvora energije
- Direktne emisije iz proizvodnih procesa
Scope 2 podrazumevaju indirektne emisije CO2 koje nastaju izvan lokacija kompanije, a povezane su s nabavkom i potrošnjom električne, toplotne ili rashladne energije:
- Indirektne emisije CO2 zbog potrošnje električne energije iz mreže
- Indirektne emisije CO2 zbog potrošnje toplotne i rashladne energije iz eksternog izvora
Scope 3 emisije CO2 nastaju iz izvora u vlasništvu ili pod kontrolom drugih subjekata. Najznačajnije emisije CO2 povezane su sa ulaznim i izlaznim tokovima materijala, koji se koriste u proizvodnji:
- Materijala koji je upotrebljen za proizvodnju (poreklo materijala)
- Količina gotovog proizvoda koji se plasira na tržište EU
- Količina otpadnog materijala
Metodologija izračunvanja faktora emisije CO2 je specifična za svaku kategoriju.
Ukupne emisije CO2 su svedene na ekvivalentne emisije ugljen-dioksida (CO2 ekv). I kao takve se prijavljuju u okviru CBAM.
Direktne emisije CO2 - Scope 1
U izračunavanju faktora emisije CO2 za fosilna goriva (naftni derivati) pored direktnih emisija sagorevanja, dodane su i emisije nastale u proizvodnom procesu na naftnim poljima, tokom transporta do rafinerija, tokom prerade nafte u rafinerijama, kao i zbog transporta naftnih derivata do mesta potrošnje.
Određivanje faktora emisije CO2 prikazano je na primeru dizel goriva. Prosečna kalorijska vrednost dizel goriva je 42,71 MJ/kg [2], a faktori emisije usled sagorevanja dizela u drumskom saobraćaju su 74,1 kg/GJ za CO2.
Direktne emisije CO2 iz sagorevanja gasovitih fosilnih goriva (prirodnog gasa i komprimovanog prirodnog gasa) su povećane zbog emisija tokom transporta i distribucije prirodnog gasa do tačke potrošnje.
Određivanje faktora emisije CO2 je prikazano na primeru prirodnog gasa koji se koristi u stacionarnim izvorima energije. Prosečna kalorijska vrednost prirodnog gasa je 34,60 MJ/kg, a faktori emisije za sagorevanje prirodnog gasa su 56,1 kg/GJ za CO2.
Direktne ugrađene emisije CO2 (Specific embedded direct emissions – SEE direct) odnose se na emisije CO2 koje se direktno emituju iz procesa proizvodnje određenog proizvoda. Ovaj pojam prati emisije CO2 koje su direktno povezane sa određenim fazama proizvodnog procesa.
Računanje SEE (direct) obično uključuje sledeće korake:
- Identifikacija izvora direktnih emisija:
- Sagorevanje goriva za energiju ili grejanje u fabrici,
- Emisije iz procesa hemijske obrade,
- Emisije prilikom transporta unutar postrojenja.
- Prikupljanje podataka o potrošnji energije i goriva za svaki izvor emisije CO2:
- Količine potrošenog goriva ili energije,
- Vrste korišćenih goriva (npr. prirodni gas, ugalj, nafta).
- Za izračunavanje emisija, primenjuju se odgovarajući faktori emisije, koji predstavljaju količinu emisija po jedinici goriva (npr. kg CO2 po litru nafte ili kubnom metru gasa). Ovi faktori mogu biti specifični za vrstu goriva ili procesa, a često ih pružaju međunarodne agencije kao što su IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change) ili nacionalni ekološki standardi.
Indirektne emisije – Scope 2
Ova kategorija obuhvata određivanje faktora emisije za potrošnju električne energije u određenoj državi. Potrošena električna energija se najviše proizvodi u Srbiji/ Bosni i Hercegovini, a u manjoj meri se uvozi. Strukturu proizvodnje električne energije čine elektrane na obnovljive izvore energije (hidroelektrane, u novije vreme i fotonaponske solarne elektrane), termoelektrane (ugalj, u poslednje vreme prirodni gas). S druge strane, uvoz električne energije se snabdeva iz uvoza.
U Srbiji je na snazi Pravilnik o faktorima konverzije finalne energije u primarnu i faktorima emisije ugljen dioksida („Sl. glasnik RS”, br. 111/2021 i 6/2023) iz koga se vidi da je faktor emisije za električnu energiju kojom se snabdevaju organizacije iz sistema Elektroprivrede Srbije 1,099.
Za ostale zemlje u EU i izvan EU je tabelarno prikazano u bazama podataka preporučenih od Evropske komisije.
Emisije CO2 nastaju iz izvora pod kontrolom drugih subjekata – Scope 3
Ove emisije CO2 su povezane sa materijalima koji su ugrađeni u proizvode koji se plasiraju na tržište EU, takozvani prekursori.
Scope 3 emisije obuhvataju širok spektar aktivnosti, u najvećoj meri uključujući emisije iz nabavnog lanca. Radi izračunavanja emisija CO2 potrebno je vladati podacima:
- sirovine, naziv proizvođača i lokacija,
- otpadni materijal od navedenih sirovina,
- isporučeni proizvodi sa ugrađenim materijalima na tržište EU.
Ove emisije su često najkompleksnije za merenje, ali mogu predstavljati najveći deo ukupnih emisija kompanije. Faktori uticaja direktnih i indirektnih emisija ugrađenih u prekursora se mogu naći u bazama koje preporučuje Evropska Unija.
Beograd, 18.10.2024.
Autor: Mara Bokić Savić
