Uvod
Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism) predstavlja regulatorni okvir Evropske unije usmeren na smanjenje emisija ugljen-dioksida za određene proizvode, uključujući čelik i aluminijum. Cilj CBAM-a je da obezbedi jednake uslove na tržištu između proizvođača unutar EU, koji su već podvrgnuti strožim klimatskim regulativama, i proizvođača iz trećih zemalja.
CBAM izveštavanje predstavlja ključni deo strategije EU za postizanje klimatske neutralnosti i smanjenje globalnih emisija. Kompanije u sektoru čelika i aluminijuma treba da razviju adekvatne sisteme praćenja i izveštavanja kako bi ispunile regulatorne zahteve i ostale konkurentne na EU tržištu.
U ovom blogu su objašnjeni osnovni pojmovi CBAM uredbe EU, ali i uticaj upravljanja procesima radi smanjenja emisija ugljenika i povećanja konkurentnosti na EU tržištu.
Šta predstavlja CBAM?
CBAM je skraćenica za “Carbon Border Adjustment Mechanism” (Mehanizam prekograničnog prilagođavanja emisije ugljenika). Ovo je politika ili mehanizam koji se koristi kako bi se regulisala trgovina robe između regija ili zemalja na način koji uzima u obzir emisije ugljenika.
Ideja iza CBAM-a je da se izjednače trgovinski uslovi između zemalja sa strožijim standardima u pogledu emisija CO2 i onih sa manje strogim standardima. Na primer, ako neka zemlja ili region ima stroge propise o emisijama CO2, dok druga nema, roba proizvedena u toj zemlji može biti jeftinija zbog manjih troškova proizvodnje. Kako bi se sprečilo da ova jeftinija roba ne naruši konkurentnost proizvoda u EU, CBAM bi uveo dodatni porez na uvoz robe iz zemlje/zemalja jeftinije proizvodnje koji bi kompenzovao razliku u emisijama CO2.
Dešava se da kompanije svoju proizvodnju premeste u druge zemlje čiji su propisi manje rigorozni po pitanju emisija u odnosu na EU ETS ili kada se EU proizvodi zamenjuju uvoznim proizvodima sa većim ugljeničnim otiskom. Zbog toga se, zbirno posmatrano, globalne emisije ne smanjuju.
Mehanizam CBAM bi se suprotstavio ovom riziku uvođenjem cene ugljenika na uvoz određene robe koja dolazi izvan EU. Ovo je jedan od načina kako se globalno može postići smanjenje emisija CO2, jer bi podstaklo zemlje da usvoje strože standarde u pogledu zaštite životne sredine kako bi izbegle dodatne poreze na svoje izvozne proizvode.
Cilj CBAM je:
- Sprečava curenje ugljenika kako bi se osigurala efikasnost klimatske politike EU,
- Dopunjava i jača sistem trgovanja emisijama u EU,
- Doprinosi globalnoj dekarbonizaciji i postizanju klimatske neutralnosti do 2050.
Kao takav, CBAM bi mogao podlijegati različitim industrijskim sektorima, posebno onima koji proizvode robu s visokim udelom emisija staklene baste, poput čelika, cementa, aluminijuma i hemikalija. Ovi sektori su često izloženi međunarodnoj trgovini, a primena CBAM-a na njih bi mogla imati značajan uticaj na globalni trgovinski sistem.
CBAM Uredba (2023/956) odnosi se, za sada, na određenu robu koja se proizvodi u u industrijskim sektorima:
- Industrija gvožđa/ čelika
- Industrija aluminijuma
- Industrija vještačkih đubriva
- Industrija cementa
- Vodonik
- Proizvodnja električne energije
Napomena je da će se vremenom ova lista proširivati.
Ko je obavezan za primenu CBAM?
Obveznici CBAM Regulative su:
- svi proizvođači roba koje su definisane listom CN kodova u Prilogu I CBAM Uredbe i koji istovremeno izvoze u Evropsku uniju (EU),
- svi proizvođači roba koje su definisane listom CN kodova u Prilogu I CBAM Uredbe, koje služe kao prekursor za ugradnju u drugi CBAM proizvod, koji se zatim izvozi u EU,
- svi proizvođači roba koje su definisane listom CN kodova u Prilogu I CBAM Uredbe, koji svoju robu prodaju trgovicima, a koji je zatim izvoze u EU,
- Uvoznik u EU, koji je najčešće ovlašćeni CBAM deklarant (izveštajni deklarant)
Ko je operator postojenja i koja je njegova uloga?
Operater postrojenja koji proizvodi CBAM robu izvan EU je bvažan za funkcionisanje CBAM-a, jer on ima direktan pristup informacijama o emisijama iz postrojenja, pa je neposredno odgovoran za monitoring i izveštavanje o ugrađenim emisijama u robu koju proizvode i izvoze u EU;
Šta je izveštajni period?
Izveštajni period je period za određivanje ugrađenih emisija i ovaj period nije isti za operatere postrojenja i za uvoznika.
- Za operatera postrojenja – podrazumevani period izveštavanja je 12 meseci da bi se prikupili reprezentativni podaci koji odražavaju rad postrojenja na godišnjem nivou. To može da bude: a) kalendarska godina, što je i podrazumevana opcija; ili b) fiskalna godina, ukoliko su podaci za fiskalnu godinu precizniji ili da bi se izbegli nerazumni troškovi. Kao alternativu, operater postrojenja za izveštajni period može da uzme poslednja tri meseca, ukoliko je postrojenje u okviru kvalifikovanog MRV (Monitoring, Reporting, Verification) sistema i period izveštavanja se poklapa sa zahtevima tog MRV sistema.
Napominjem da se period od dvanaest meseci smatra reprezentativnim jer odražava sezonske varijacije u radu postrojenja, kao i sve periode prekida procesa koji su rezultat planiranih godišnjih prekida rada (npr. radi održavanja, kolektivni godišnji odmor i sl) i pokretanja.
- Za uvoznika – tokom tranzicionog perioda, izveštajni period za uvoznike (reporting declarants) je kvartalno.
Kvartalni izveštaj treba da sumira ugrađene emisije u robe uvezene tokom prethodnog kvartala kalendarske godine, razdvajajući direktne i indirektne emisije, kao i sve cene ugljenika koje treba da budu van EU.
Za odlučivanje kog datuma je roba uvezena, relevantno je „puštanje na tržište“ (tj. carinjenje od strane carinskih organa). Ovo će biti najčešći slučaj, osim kada je već uspostavljen odgovarajući MRV sistem.
Šta su direktne i indirektne ugrađene emisije?
- Direktne emisije uključuju emisije iz sagorevanja tokom proizvodnog procesa ali i emisije proizvedene tokom proizvodnje toplotne energije koja se troši u postrojenju, u slučaju da postrojenje dobija toplotu iz susednih instalacija ili iz mreže daljinskog grejanja.
Direktne ugrađene emisije proizvedene robe se izračunavaju iz direktnih pripisanih emisija proizvodnog procesa dodavanjem ugrađenih emisija bilo kojeg relevantnog prekursora materijala koji se koristi u ovom proizvodnom procesu.
Specifične direktne ugrađene emisije su direktne ugrađene emisije proizvedene robe, podeljene sa nivoom aktivnosti proizvodnog procesa. Rezultat je izražen kao tona CO2e po toni proizvoda.
Nivo aktivnosti je ukupna količina robe proizvedena u proizvodnom procesu koja ispunjava određenu specifikaciju CN proizvoda za tu robu, izražena u tonama ili MWh za električnu energiju. U svrhu utvrđivanja nivoa aktivnosti proizvodnog procesa, sabiraju se količine sve robe pod svim CN oznakama koje predstavljaju „agregiranu kategoriju robe“. - Indirektne emisije uključuju emisije koje se odnose na električnu energiju potrošenu u postrojenju. Ako instalacija sama proizvodi električnu energiju, goriva potrošena u proizvodnji električne energije računaju se kao direktne emisije instalacije. Ali proizvodnja električne energije se smatra zasebnim proizvodnim procesom, tj. te direktne emisije se ne pripisuju direktnim pripisanim emisijama bilo koje robe proizvedene u ovoj instalaciji.
Indirektne pripisane emisije su indirektne emisije koje se pripisuju relevantnom proizvodnom procesu koji proizvodi robu na postrojenju.
Ključni Elementi CBAM izveštavanja
Obuhvat proizvoda – CBAM se odnosi na uvoz čelika, aluminijuma i drugih proizvoda visokog ugljeničnog otiska.
- Obaveze uvoznika – Uvoznici u EU moraju kvartalno izveštavati o emisijama CO2 vezanim za proizvode i plaćati odgovarajuću naknadu.
- Obračun emisija – Izračun emisija uključuje direktne i indirektne emisije povezane za proizvode isporučene u EU.
- Faza tranzicije – prelazni period u kojem su obavezna samo izveštavanja, period od kada će početi naplata CBAM sertifikata.
- Uticaj na privredu – CBAM može imati značajan finansijski i operativni uticaj na kompanije koje izvoze u EU, što zahteva strategijsko prilagođavanje.
Procesi i praćenje emisija ugljenika
Izveštaj CBAM koji se odstavlja kupcu na tržištu EU podrzumeva izračunavanje emisija ugljenika.
Standardnom metodom se izračunava:
- Određivanje sadržaja ugljenika u svim gorivima i ulaznim materijalima,
- Određivanje sadržaja ugljenika u svim izlaznim materijalima,
- Određivanje emisija kao razlike izmedju ulaza i izlaza.
Relevantno je kada ugljenik ostaje u finalnim proizvodima (npr.čelik).
Obzirom da je od početka 2027. obaveza plaćanja izvezenih emisija CO2, postavlja se pitanje konkurentnosti preduzeća na Evropskom tržištu.
Dakle, sa primenom ove uredbe jedan od pokazatelja konkurentnosti je upravljanje proceima uzevši u obzir zahteve zelene agende, GHG protokola i konačno CBAM uredbe.
Ako posmatramo proces proizvodnje, ne možemo izbeći pitanje mera na smanjenju emisije CO2, pre svega u izboru dobavljača osnovnog materija, izboru tehnologije rada koji podrazumeva korištenje gasa CO2 ili smeše gasova koji sadrži uglejnik, korištenje pomoćnih materijala nepoznatog porekla i sl.
Ako posmatramo energiju koju kompanija koristi, veliki uticaj ima učešće ugljenika u proizvodnji te energije kao što su energija iz termoelektrana i generalno iz fosilnih goriva. Stoga se od procesa razvoja zahteva smanjenje uticaja emisija ugljenika kroz korištenje takve energije, posebno u korist alternativnih izvora napajanja poput fotonaponskih elektrana, sa minimumom 28% učešća u ukupnom enetgetskom bilansu.
Iako direktne i indirektne emislije koje su ugrađene u proizvod ne podrazumevaju transport, korištenje električnih i hibridnih automobila pokazuje svest rukovodstva o potrebi poštovanja zelene agende.
Dakle KPI procesa dobija jedan novi parametar, a on se odnosi na uticaj samog procesa ili aktivnosti u procesu na smanjenje emisije ugljenika.
Zaključak
Konkurentnost na tržištu EU već odavno nije samo pitanje kvaliteta i cene, već i ostalih vrednosti koje neguje EU i koje je implementirala u svoje zakonodavstvo.
Obzirom da se prosečno preko 65% proizvodnje iz zemalja ex Jugoslavije izvozi na tržište EU, pitanje prilagođavanja svog poslovanja ovim zahtevima postao je potreba.
Prelazni period u trajanju od 3 godine je pokazao koliko kompanije mogu uticati na smanjenje emisija ugljenika koje se kroz proizvode izvoze u EU i koje će, prema sadašnjim najavama, od početka 2027. godine biti naplaćivane od strane uvoznika, dakle kupaca u EU.
Analizom uticaja na emisije ugljenika kroz procese kompanije, se može znatno uticati na konkurentnost u pogledu CBAM.
Beograd,
24.06.2026.
